Uvođenje vanrednog stanja usled pandemije COVID-19

Zbog sve većeg interesovanja i pitanja vezanih za pravnu situaciju u zemlji, i mera koje su uvedena proglašenjem vanrednog stanja, uz ograničenje da kao advokatica po struci nisam specijalizovana za ustavno pravo, ipak imam potrebu i osećam dužnost da što je moguće nepristrasno i objektivno dam činjenice, analizu i moje tumačenje propisa. Poštujem i drugačija mišljenja i shvatanja.
Dakle, da bih ovako kompleksnu situaciju analizirala prvo želim da naglasim da delim mišljenje onih koji naglašavaju da kod primene propisa moramo svi biti obazrivi imajći u vidu specifičnosti i iznenadnost ove krize uzrokovane virusom, i da je obaveza svakog od nas da sada pokažemo što je moguću veću solidarnost, razumevanje i strpljivost.
Ono što ovu pandemiju bolesti COVID-19 izazvanu corona virusom, čini perfidnom i teškom za procenjivanje jeste činjenica da je stopa smrtnosti mala, kao i da sa kasno uočilo eksponencijalno širenje zaraze koja na taj način uzrokuje kolaps zdravstvenih sistema a posledično i svih drugih segmenata jednog društva. Moguće da su zato zakasnele reakcije kako nacionalnih tako i međunarodnih institucija i organizacija, a što je potrebno da se podrobno utvrdi i analizira nakono što prođe opasnost i vratimo se u redovno stanje.

Ustav Republike Srbije (RS), propisuje u čl. 200:

„Kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana, Narodna skupština proglašava vanredno stanje.

Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skupština odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana, većinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

Za vreme vanrednog stanja, Narodna skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena.

Proglašavajući vanredno stanje Narodna skupština može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.

Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

Kad Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.

Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu Narodna skupština ili Vlada važe najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.

Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština, Narodna skupština je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim bude u mogućnosti da se sastane. Ako Narodna skupština ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da važi završetkom prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.

Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupština, Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja, odnosno čim Narodna skupština bude u mogućnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.“

Kao što se da pročitati, vanredno stanje po pravilu uvodi Narodna skupština kada postoji javna opasnost. Javna opasnost predstavlja nadolazeću neprijateljsku invaziju ili napad, kao i niz manje ozbiljnih pretnji poput finansijskog kraha, poplave, požara, prirodne katastrofe, kuge i slično.
Hronologija događaja vezana za pandemiju:
  • 31.12.2019. godine vlasti u gradu Wuhan, provincija Hubei, u Kini, su objavile i potvrdile da imaju veliki broj pacijenata koje leče od ozbiljne upale pluća izazvane napoznatim uzročnikom.
  • 23.01.2020. godine grad Wuhan je zatvoren merama kineske vlasti, otkazivanjem letova, vozova, odnosno svog vazdušnog, rečnog i drumskog saobraćaja da pođe iz grada.
  • 20.01. godine predstavnik Kine zvanično obaveštava Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) o postojanju „Hitnog stanja u javnom zdravstvu od međunarodnog značaja“.
  • 28.01. predstavnik SZO u Srbiji, g. Miljan Rančić gostujući u „Beogradskoj hronici“ https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3829929/siri-se-koronavirus—ima-li-leka.html, na poziv medija da objasni objavu SZO, tvrdi da Srbija preduzima sve mere u skladu sa preporukama SZO, i ističe da Srbija ima kapacitete da dobro odgovori na eventualne izazove i eventualnu pojavu novih slučajeva: „Postoji stručno obučen kadar, izrađeni su algoritmi i procedure u kojima su tačno definisane uloge i odgovornosti institucija i pojedinih organa, i to ne samo zdravstvenih institucija, nego i partnerskih institucija, u ovom slučaju Granične policije ili Ministarstva saobraćaja. Svi ovi partneri su bitni za jedan multisektorski odgovor“
  • Tokom februara se evidentira sve veći broj preminulih usled prisustva zaraze, i širenje zaraze van Kine.
  • 11.02. SZO predlaže zvaničan naziv za bolest čiji je uzročnik korona virus: COVID-19, i već sutradan, u Kini je broj smrtnih slučajeva dostigao 1.113, a ukupan broj potvrđenih slučajeva porastao je na 44.653. Bilo je 393 slučaja izvan Kine, u 24 zemlje.
  • U drugoj polovini februara nekoliko medicinskih studija u zvaničnim i priznatim medicinskim časopisima je objavljeno a koje ukazuju na opasnost, navodim članak koji je 28.02. objavljen od strane kineskih doktora „Kliničke karakteristike Korona virus bolesti 2019 u Kini“ u The New England Journal of Medicine. (https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMoa2002032)
  • Prema nekima u Srbiji prvi evidentirani zaraženi virusom je bio 01. marta, dok drugi navode da je bilo 06.marta, u svakom slučaju do 11. marta imamo situaciju da je SZO proglasila pandemiju i da kod nas imamo prisustvo virusa.
  • 15.03. uvodi se odlukom vanredno stanje primenom čl. 200 stav 5. Ustava RS.
Pravni silogizam, kao skup misaonih operacija ispituje da li konkretno činjenično stanje proizvodi određeno pravno dejstvo. Supsumcija, odnosno podvođenje činjeničnog stanja pod pravnu normu, u ovom slučaju pod citiranu odredbu Ustava kao najvišeg pravnog akta dovodi do zaključka da je Narodna skupština imala dovoljno vremena da se sastane i raspravlja o nadolazećoj javnoj opasnosti u periodu od decembra 2019. do 15. marta ove godine. Zapravo, Skupština se nije sastala ni u roku od 48 sati od proglašenja vanrednog stanja, već je u političkom maniru nezrelih i nestručnih režima ista stavljena ad acta, a sve ingerencije i nadležnosti su prisvojene od strane Predsednik države, sa svojom partijskom klikom u Vladi.
E sad, može se praktično reći, ma, kakve veze ima da li je u ovom haosu zasedala Skupština, kad bi i ovako i onako glasala i radila kako joj Predsednik države i vodeće partije kaže; pogledaj šta se desilo u susednoj Mađarskoj i kako je parlament dao odrešene ruke Orbanu, i njegovoj sada neograničenoj vlasti. Moje mišljenje je da uprkos tome što vidimo da su skupštinske sednice godinama unazad instrumentalizovane za političke obračune kako u redovima članova partija na vlasti tako i sa opozicijom, i da na istim ne može da se čuje asertivna i konstruktivna debata pozicije i opozicije, kao pravnik insistiram da baš zbog ozbiljnosti situacije mora da se poštuje Ustav, podela vlasti, forma i procedure, jer je to jedini način zaštite od bezvlašća, smanjenja grešaka i izbegavanja neosnovanog kršenja ljudskih prava. Ne želim da učestvujem u banalizovanju zakonodavnog tela, i obezglavljivanju i nipodaštavanju narodnih poslanika, bez obzira na moje političko neslaganje sa većinom.
Opet praktično se može reći, pa kako da se sastane 126 poslanika u momentu kada vlada zaraza to je suprotno proglašenju pandemije, moj odgovor je isto onako kao što se stotine radnika sastaje po ustanovama, institucijama, fabrikama i zdravstvenim centrima, idu svaki dan na svoja radna mesta i obavljaju svoje radne zadatke poštujući propisane mere zaštite. Na kraju krajeva, isto onako kako su to uradile skupštine, tj. parlamenti svih evropskih država.
Smisao uvođenja vanrednog stanja je sprečavanja rušenja poretka, stradanje naroda i nastanka odnosno smanjenje štete, a pravne posledice su ograničavanje ustavom zagarantovanih ljudskih, političkih, socijalnih i građanskih prava i sloboda koja su garantovana Ustavom i ratifikovanim međunarodnim konvencijama kojima su ista prava proglašena neprikosnovenim, odnosno onim koje niko nema pravo da bez osnova oduzme i ograniči, osim u onoj meri koja je nužna da bi se postigli napočetku navedeni ciljevi.
Niti u jednoj odluci, uredbi ili meri Vlade i Predsednika nije dovoljno jasno i podrobno obrazloženo zašto se uvodi vanredno stanje, koja se to građanska i ljudska prava i slobode ograničavaju, u kojoj meri i zbog čega odnosno kakvi se pozitivni rezultati očekuju sporovđenjem navedenim mera i ograničenja. Na ozbiljnost povrede zakona i prava u vanrednim okolnostima, ukazala je i Advokatska komora Srbije.
Poštovanje Ustava, podele vlasti i donošenje obrazloženih i jasnih pravnih akata u vanrednom stanju, mnogo bi doprinelo opštem stanju i saradnji jer bi građani imali jasnu sliku o ozbiljnosti, potencijalnim posledicama ne pridržavanja uvedenih mera, i samim tim bili bi prijemčiviji da se prilagode i prihvate ograničenja slobode kretanja, rada, socijalnih kontakta, i dr.
Zašto je ovo sve važno i kakvog to praktičnog značaja ima za bilo koga od nas, pokušaću da jednostavno objasnim sa aspekta prava:
Pravni poredak i sistem postoji radi zaštite građana i društva u redovnim i vanrednim situacijama, a u cilju omogućavanja prosperiteta i razvoja pojedinaca i društva u celini u redovnom toku stvari, odnosno smanjenja žrtvi i ukupne štete u vanrednim situacijama. Pravni sistem se bazira na poverenju i podeli vlasti, jer samo tako se obezbeđuje participacija što većeg broja građana u donošenju odluka i mera, i osećanju da se vodi računa o najugroženijim članovima društva a to su deca, majke sa malom decom, samohrani roditelji, osobe za posebnim potrebama, stari, i svi oni kojima je objektivno teško i potrebna im je zaštita. Naročito u vanrednim situacijama je opasno sjedinjavanje vlasi u rukama nekolicine jer se tima otvaraju vrata većim rizicima da se donesu pogrešne odluke i da se ne umanji šteta, jer se gubi legitimitet.
Više nego ikada je potrebno obezbeđivanje LEGALITETA I LEGITIMITETA u vreme velikih kriza, kao ove koje nas je snašla.
Zato sada čitam pitanja građana po svim društvenim mrežama, da li da izvode svoje ljubimce da obave nuždu i posle 17h tj. 15h, da li mogu bar oko zgrade da prošetaju sve sa zaštitom preko lica (maske, šalovi, maramice) i rukavicama (hirurškim, za pranje, za trčanje i sl.) ili ne smeju uopšte da izađu iz stana, da li deca mogu da se prošetaju, da li je normalno da se sve vreme boravi od kuće jer eto priroda posla je takva da može da se obavlja od kuće,… i mnogo drugih pitanja koja su sada u ovom momentu važna, a da ne pričamo o pitanjima šta nas zbog svega ovoga još čeka i do kada će da traje ovo vanredno stanje, sve je ostalo bez odgovora. Na ova i slična pitanja kao advokat i legalista kažem morate da poštujete uvedene mere, a kao čovek kažem slušajte svoj stomak i intuiciju, dobro razmislite i zaštite sebe i svoje dostojanstvo!
Psihološke, socijalne i ekonomske posledice ove situacije kao i nepoštovanja prava očekujem od stručnjaka iz navedenih oblasti.
Koga zanima više na temu propisa vezanih za uvođenje vanrednog stanja i opravdanosti ograničenja osnovnih prava i sloboda čoveka, može da pročita dublju i obimniju analizu od strane A11 inicijative na linku:
*nota: u tekstu sve reči u jednini obuhvataju i množinu, i sve imenice u muškom obuhvataju i ženski i srednji rod.